Celo leto Nemci slušaju da moraju da štede – vodu, struju, gas. Umesto kupanja – da se tuširaju, i to mlakom vodom. Rešenje za njihove strahove ponudila je Grčka država – pozvala je Nemce da spakuju kofere i dođu na Krit da tamo prezime. Gradonačelnik Hanje obećao je da se nijedan Nemac kod njih neće smrzavati, pošto na Kritu “nema krize”.
I dok su Nemci vijugali oće li ili neće, reših da, kao neko ko je dojče šprahe razmatrao kao opciju za studiranje, u ime svih Dojčlendera brzom brzinom odgovorim na poziv – jer ko je lud da propusti ulaznicu za “raj” – kad je već “na izvolte”.
I gle čuda. Zime stvarno nije bilo kada smo iz hladnog i kišnog Beograda oko 20. septembra stigli tamo. Istina je bila i ono što je gradonačelnik rekao – nisam Nemkinja, ali smrzavala se nisam na Kritu (mada sam jedne srede proklinjala kišu). A baš tih dana kod nas u Srbiji počela su da se troše drva za ogrev.
I zamislite. Dok sam se ja brčkala, Nemci su i dalje vijugali hoće li ili neće prihvatiti poziv za prezimljavanje.
Doduše, izgleda da je neki skandinavski špijun već svojima rastrubio – pa je, činilo se, cela Švedska već zaposela Hanju. Malo je drugačije bilo u Retimnu, gde se češće čuo naški. A bilo je i mnogo Rusa. Svuda.
Kako se oktobar približavao počelo je da pristiže sve više Nemaca. Da li zbog toga što se bliži “najteža do sada zima” ili zbog želje da produže leto – ko će ga znati. Jedno je sigurno – kada je dobra godina, na Kritu se u moru može kupati čak i u novembru. Zato je najjužnije grčko ostrvo dobra opcija za beg od kalendarske zime. Što se tiče energetske i finansijske zime – put za beg ne znam.