Upoznajte zlatno srce Evrope. Grad stotinu tornjeva, koji je svojom obrazovnom snagom privukao Nikolu Teslu, lepotom inspirisao Mocarta da napiše čuvenu operu Don Djovani, ali i namamio nacističkog vođu Adolfa Hitlera, koji je za Prag imao velike ambicije. Miljenica rimskih careva, danas je moderna metropola nezaobilazna na turističkoj mapi svetskih putnika. Osim što zrači bogatim istorijskim nasleđem, Prag se ističe i po modernim tekovinama – proizvodnji piva, koje se služi i na kraljevskim dvorovima.
Najveći kraljevski zamak na svetu
Zlatni Prag jedan je od najstarijih i najočuvanijih gradova Evrope. Sa dominantnim gotskim građevinama, i više od 500 bajkovitih tornjeva, kao i bogatom istorijom u kojoj se prepliću moć, vlast i religija – predstavlja pravi dragulj koji će vas odvesti u šetnju kroz vreme.
Priča počinje u 9. veku, kada se rađa novi grad na mestu gde se princezi Lubiše ukazao dvorac čija slava doseže zvezde. Međutim, ne samo da je dosegao nebesku slavu, već je i sam postao zvezda kulturno-istorijskog i turističkog sazvežđa.
Upoznavanje grada treba započeti kod Praškog hrada, zamka čeških kraljeva i rimskih imperatora, koji je u Ginesovoj knjizi rekorda upisan kao najveći kraljevski kompleks na svetu.
Nalazi se na uzvišenju Hradčani, iznad leve obale Vltave, i sa njega se pruža čaroban pogled na tornjeve koji su jedno od važnih obeležja češke prestonice.
Na Praški hrad pečat su ostavili gotovo svi vladari – od Premislava, preko Luksemburžana, do Habzburgovaca. Tako se i neka od najvažnijih zdanja nalaze upravo u kraljevskom kompleksu, poput stare i nove palate, letnjikovca kraljice Ane, Bazilike Svetog Đorđa…
Među njima je ušuškana i veličanstvena gotska Katedrala Svetog Vida, čiji vrhovi ponosno prodiru u oblake. U ovoj svetkovini, čija je unutrašnjost ukrašena prelepim vitražima, nalazi se kraljevski mauzolej prvih Habzburgovaca na češkom tronu, a ispod nje i kraljevska kripta gde su sahranjeni najpoznatijii vladari – među kojima i Karlo IV sa četiri svoje žene, njegov naslednik Vaclav IV, Rudolf Drugi, jedini Habzburgovac koji je živeo u praškom dvorcu.
U Kapeli Sv. Vaclava čuva se krunidbeno blago. Žezlo, jabuka i kruna nalaze se u tajnoj sobi za koju postoji sedam ključeva. Kao u ono vreme, kruna se i danas koristi samo na dan imenovanja novog vladara, odnosno predsednika države čije je sedište takođe u ovom kompleksu.
Međutim, nije sve ovde podređeno nedodirljivima. Svoj trag ostavili su i kraljevski alhemičari, čuvari, ali i drugi siromašni građani koji su nekada davno živeli u uskoj uličici, poznatoj pod imenom Zlatna. Kuće, od kojih neke datiraju iz 16. veka, sačuvane su od zaborava, a posebno ona u kojoj je živeo Franc Kafka, slavni književnik kojeg nazivaju i “sinom Praga”.
Zlatno doba
Ovaj grad ne bi mogao da nosi epitet zlatni, da nije imao i svoje zlatno doba – i to u vreme velikog imperatora, cara Svetog rimskog carstva Karla IV, koji poreklo vodi iz prve češke kraljevske porodice, dinastije Premislava. Reč je o najznačajnijem vladaru koji je zaslužan za privredni, kulturni i intelektualni procvat češke prestonice. Između ostalog, osnovao je prvi univerzitet u carstvu, čije su studije filozofije privukle i našeg Nikolu Teslu i, kako Česi vole da kažu, ostavile značajan uticaj na njegov dalji rad.
U Karlovo vreme cvetali su i umetnost i arhitektura, o čemu danas najbolje svedoči kameni most – najstariji na Vltavi, čiju je gradnju naložio 1357. godine. Verujući da će obezbediti dodatnu snagu ovom mostu, Karlo IV je za izgradnju pratio instrukcije numerologa, koji su u minut odredili vreme za početak radova. Kažu i da je sam car tog jutra položio prvi kamen mosta koji će vekovima posle njegove smrti predstavljati simbol češke prestonice.
Oivičen tornjevima, most dug više od pola kilometra ukrašen je sa 30 statua čeških zaštitnika. Najpoznatija je statua svetog Jovana Nepomuka, koji je, odbivši da kralju oda kraljičinu tajnu, mučen i sa ovog mosta bačen u reku. Tu se pojavio zlatni krst, simbol njegovog požrtvovanja, pored kojeg obavezno treba da zastanete i zamislite želju. Želja će se, kažu Česi, ostvariti, samo je pitanje kada. I, upozoravaju, postoji uslov – da ona ne bude materijalna, jer Jovan Nepomuk nije znao za skupe snove i luksuzne automobile.
Pogled sa Vltave
Na hiljade turista dnevno prođe preko najpoznatijeg pešačkog mosta. Ali, samo oni mudriji znaju da se u lepoti ovog carskog kamenog čeda najbolje uživa sa Vltave.
Krstarenje ovom rekom jedno je od obaveznih stvari koje treba da uradite kada ste u Pragu.
Čućete priču ne samo o Karlovom mostu, već i o ostalih 17 mostova na Vltavi, od kojih je čak 11 za pešake. Uz taktove čuvene pesme “Vltava”, češkog kompozitora Bedžiha Smetane, saznaćete kako je ova reka iznenadila Čehe, kako je ukroćen njen tok i kako se mostovi čuvaju od ledenih santi.
Ispričaće vam i zanimljive priče o zdanjima na samoj obali, o čuvenoj zgradi koja pleše i o kultnim praškim kafanama u kojima možete da naletite na velikane poput Emira Kusturice.
Astronomsko čudo
Ukoliko se sa reke širokim ulicama spustite kroz jevrejsku četvrt, stižete pravo na kaldrmisani trg Staromjetske namjesti. Ovaj trg, na kojem dominira Tinska crkva sa svoje dve gotske kule, u 10. veku je bio glavno mesto za razmenu robe i dobara, ali i važna tačka okupljanja verskih reformatora. Zato je baš ovde podignut spomenik najznačajnijem od njih – nacionalnom heroju Češke Janu Husu, vođi husitskog pokreta, koji je spaljen na lomači.
A, po svom značaju za stanovnike Praga spomenikom se može nazvati i misteriozni Orloj, astronomski sat koji od 1410. godine krasi zgradu stare gradske većnice. Gomila znatiželjnih ljudi od vajkada se okuplja ovde, u pokušaju da saznaju šta sve ovo čudo može.
Jasno je da pokazuje koliko je sati. Ali, čudnovato je to što će vam Orloj reći i koji je dan, mesec i godina, otkriti položaj sunca i meseca. I sve to pratiće mini šou u trenutku kada otkuca puni sat. Tada, kroz malene plave prozore, proviruje 12 apostola koji čuvaju ovaj grad. Defile upotpunjuje stidljivi ples figura koje su od prvog dana smeštene u središnji deo Orloja, a koje simbolizuju ljudske sklonosti ka uživanju, ka škrtosti, somoljublju, kao i neizbežnu smrt.
Otkucaji ovog časovnika predstavljaju srce Praga, jer se veruje da će, ukoliko Orloj stane, grad zadesiti velika nesreća – što se umalo nije dogodilo u vreme Drugog svetskog rata.
Šetalačka zona
Nakon sadržajnog tumaranja istorijskim blagom, skrenite ka Vlaclavom trgu, simbolu savremenog Praga. Na čelu trga dugog 750 metara nalazi se impozantna zgrada Nacionalnog muzeja ispred koje je spomenik svetom Vaclavu, zastitniku Čeha. Ovo je mesto gde se održavaju najvažnije svečanosti, okupljanja, koncerti. Ujedno je i komercijalni centar prestonice, okružen dobro očuvanim fasadama, kafićima i suvenirnicama.
Na ovom trgu moći ćete i da privirite u hotel gde je snimljena Nemoguća misija, ili da se bacite u šoping, jer je ovde pravo mesto za uživanje u čarima potrošačkog društva – obilazak butika, trgovina, salona za masažu.
Ovde možete uskočiti i u neku od tri gradske linije i provozati se metroom koji je ovaj grad dobio još 1974. godine.
Slatko, ljuto, masno
E, sad… Poseta Pragu nije sadržajna ukoliko udovoljite samo oku, a ne i stomaku. Zato, čim uvidite da nema gužve, iskoristite trenutak i stanite u red za trdelnik. Ovaj kolač, kod nas poznat kao odžak, mnogi svojataju, ali Česi su mu udahnuli poseban šmek – napunivši ga čokoladom, sladoledom i raznim ušećernim mrvicama.
Za one koji preferiraju gurmanske poslastice, rešenja ima na svakom koraku – kiosci sa grilovanim češkim kobasicama. Domaćini će vam uvek preporučiti popularnu – vaclavsku. A, ako biste nešto i da kusnete, odvojite malo vremena za degustaciju nacionalnih jela.
Očaraće vas miris češkog gulaša, slast zapečenih rebara sa medom i nadaleko poznato “Veprovo koleno”. Reč je o tradicionalnoj kolenici oko koje se ugostitelji utrkuju – ko će da ispeče veću, bolju, sočniju.
Kraljevsko pivo
Kad ste u Češkoj, sve se mora zaliti pivom jer se u ovoj zemlji proizvodi najbolje na svetu. Kažu da nije reč o maloj tajni velikih majstora, već da poseban šmek ovog napitka dolazi sa crvenih čeških polja hmelja.
Zato pivare iz ostalih delova sveta hmelj uvoze upravo iz Češke. Međutim, češko pivo je uvek za klasu bolje, pa se baš ono služi na kraljevskim dvorovima.
Postoji više vrsta dobrih piva, poput višestruko nagrađivanog Pilsner Urkela, Krušovice, Gambrinusa. Ali, znajte – koje god da popijete u nekoj od brojniih prestoničkih pivara nećete se pokajati. Kvalitet je zagarantovan jer je reč o nacionalnom proizvodu, sa kojim se Česi ne igraju.
A, ako sa pivom počnete u popodnevnim satima, preporuka je da u tom stilu sačekate veče. Tada Prag od kulturološke prestonice, postaje centar dobrog provoda u koji ćete sigurno poželeti da se vratite.