Studentkinja iz Oxforda koju sam upoznala na putu rekla mi je da se odlučila za odmor na Tenerifama jer nema mnogo para. Kaže ona, kod kuće nikada ne idem u restoran na ručak, a ovde to nekad mogu da priuštim. Iako je u Britaniji sve mnogo skuplje nego kod nas, i srpski turisti mogu da priušte sebi boravak na Tenerifama.
Cene su kao u Beogradu, nešto za nijansu skuplje, nešto jeftinije. Kafu na obali mora plaćala sam uglavnom 1,5 eur, što je 180 dinara. Ne sećam se kada sam pila tako jeftinu kafu u Beogradu. Pivo u kafićima na plaži košta 1,5 eur. Na akciji bude i po 90 centi. Brzu hranu skoro pa da nemaju, jede se uglavnom po restoranima. Cene su takođe kao u Beogradu.
Međutim, u restoranima uopšte i ne morate stalno da jedete jer su supermarketi na svakom koraku. Možete kupiti sendvič ili neku gotovu hranu.
Ležaljka košta od 3-6 eur, za komplet dve ležaljke i suncobran pomnožite sa tri. Dobra stvar je što su plaže javne i na svaku možete ući besplatno i poneti svoj peškir. Lokalci obično tako rade. Suveniri su baš jeftini, autobus takođe. Taxi malo jeftiniji nego u Beogradu.
Iako na Tenerifama uopšte nije skupo ni za nas, ne mogu reći da je ovo jeftina destinacija za srpske turiste, kao što je to za studentkinju koja leti iz Londona. Njena avio-karta košta manje od 50 evra (doduše samo sa ručnim prtljagom), dok ćete odavde kartu platiti oko 400 evra (veliki kofer+mali kofer+ranac).
E sada, ako izaberete jeftiniji hotel (a ima ih), onda vas odlazak na Kanarska ostrva neće koštati mnogo skuplje od malo boljeg letovanja u Turskoj, Grčkoj, Italiji. Oni koji praktikuju odlazak na odmor avionom, svakako mogu sebi da priušte i jedno ovakvo putešestvije.
A sigurna sam, svako ko jednom ode na ova španska ostrva u Atlantskom okeanu, taj će se sigurno vratiti još mnogo puta.