Malo-malo u medijima osvane neki tekst o tome kako su žene ugrožene, kako imaju više obaveza, kako se njihov rad ne ceni, kako su manje plaćene, podređene porodici, muškarcima… Na to se još jedna novinarka drznula da zatraži pravdu i besplatne higijenske uloške samo zato što žene oko 40 godina svog života provedu u blagoj nelagodnosti – svakog meseca im, nekih pet-šest dana, lije krv iz vagine. Jaka stvar.
„Zašto bi država subvencionisala higijenske proizvode? Svi svakodnevno koriste toalet papir koji je nužan pa ponovo nije besplatan“ – to je samo jedan od komentara na tekst koji objavljen na sajtu RTS-a.
Da li vas čudi ovakav komentar? Mene ne. Nekako sam navikla na zamenu teza, kad god neko pokuša da objasni bilo šta što se odnosi na neravnopravan položaj žena u društvu.
Tako kada pomenete kućne poslove, odmah se nađu oni koji pitaju: „A zašto žene ne idu u šumu da cepaju drva?“. Kada kažete da žene na poslu moraju mnogo više da rade i da se dokazuju nego njihove muške kolege, onda ćete neretko čuti da žene lakše prolaze i u životu i na poslu jer igraju na svoj seksipil – da ne kažem napreduju preko kreveta.
Ako daleko bilo pomenete da bi bilo u redu reći za ženu koja radi u vojsci vojnikinja, koja vozi avion pilotkinja, zatim kustoskinja, ginekološkinja, pedijatrica – nemojte se iznenaditi ako čujete kvazi kontra argument – postoje mnogo veći problemi kojima treba da se bavimo, eto na primer zašto žene ne idu redovno kod ginekologa.
Tačno, to je ogroman problem jer je po obolevanju i umiranju od raka grlića materice Srbija peta zemlja u Evropi, ali kakve to veze ima sa time kako ćemo zvati žene čije profesije imaju muško ime?
I kakve veze toalet papir ima sa menstruacijom? Pa, umesto toalet papira možete se poslužiti vodom i oprati svoj problem. Eto, ja nudim rešenje koje je daleko bolje za vašu intimnu higijenu od toalet papira, a šta vi nudite za moje neprestano krvarenje?
Reče neko da bez tampona i uložaka može da se živi i živelo se, a bez hrane i vode ne – a to se plaća. Dobra-stara zamena teza, budući da jedemo i pijemo svi, a krvarimo samo mi žene.
Živelo se, tačno je, bez toga. Sećam se, moja baka je leti ložila peć da bi mogla da suši neke odrpane krpice za koje tada nisam znala čemu služe. Sada znam da ih je stavljala u veš.
E, a sada zamislite da vaša koleginica na svakih pola sata ide u toalet da menja natopljene krpice (jasno je da moć upijanja krpe ne može da se meri sa uloškom), a vi za to vreme morate da radite za dvoje. Ne biste bili najsrećniji, zar ne?
A možete li da zamislite kako bi se osećala devojčica kojoj se drugari iz odeljenja smeju jer krpica nije izdržala 45 minuta, pa joj je krv probila na pantalone? A iz iskustva znam da se dečaci tome smeju, što ne čudi jer ne znaju ništa o menstruaciji, osim da devojčice ponekad krvare i da zbog „poštede“ mogu da se izvuku sa časova fizičkog. No, to je tema kojom izgleda ne žele da se bave ni roditelji ni školski sistem.
Ono čime takođe niko ne želi da se bavi jesu rafovi u prodavnicama. Ako niste znali, u Srbiji je skoro pa nemoguća misija pronaći zdrav uložak sa krilcima.
Umesto da imaju opciju da koriste uloške od organskog pamuka koji nije tretiran hemikalijama (u evropskim zemljama ih možete kupiti bez problema), naše žene, majke, ćerke, sestre pored svojih reproduktivnih organa skladište plastiku i otrove.
I to nikoga ne pogađa, a pogađa to što je, eto, neko podigao glasić i zatražio nešto za te nezasite žene. A šta je sa muškarcima?
Pa muškarci imaju supruge koje za ovo moraju da izdvajaju deo svoje plate. Al’ tu su i domaćice koje nemaju od čega da izdvoje. Šta je sa ćerkama, ko će da plati tu žensku stvar? Isti onaj koji im daje i novac za užinu – kućni budžet.
Dakle, korist od toga da žene budu ravnopravane sa muškarcima imaju i muškarci i to ne samo u ovom slučaju. Ipak, čini se da oni (čast izuzecima) nisu u stanju to da shvate jer se, čim im spomenete ženska prava ili ne daj bože feminizam, osete ugroženo.
Doduše, i među ženama ima onih koje se osete ugoženo, pa se, zbog tog opijuma ženskosti na koji te navlače od bebećih dana, nekada i vatrenije bore za očuvanje statusa kvo.
Pošto tapkanje u mestu nije izbor za društvo koje želi da napreduje, korisnije bi bilo da svi koje borba za bolji položaj žena uznemirava usmere tu svoju energiju na nešto što bi moglo da donese neki boljitak i bore se za to.
Eto, neka se udruže i pokrenu inicijativu da poboljšaju položaj muškaraca – u svim sferama u kojima su oni podređeni pol. Ja ću ih prva podržati, jer ne želim da mi deca rastu u društvu u kojem od toga koji polni organ poseduješ zavisi da li ćeš biti povlašćen ili potlačen.
Ali, molim vas, nemojmo o brijačima i peni za brijanje – neobrijanom muškarcu se niko neće podsmevati, a ženi sa dlakavim nogama hoće.
0 komentara